Blog

Sonja Biserko – Osam izgubljenih godina

O položaju Vojvodine se govori već dve decenije. Od Ustava Srbije iz 1990. godine njen položaj je konstantno narušavan. Ustav iz 2006. godine je bio uvod u njeno potpuno ukidanje. Odlukama Ustavnog suda RS o ukidanju nadležnosti AP Vojvodini i poništavanjem Statuta AP Vojvodine, te naknadno donošenje novog statuta od strane aktuelnih vlasti Vojvodine i Srbije taj proces je nastavljen.

Autonomija Vojvodine danas postoji samo u sećanja na nju. Suštinski, nje višee nema. Vojvodina sigurno zaslužuje status koji odgovara njenoj posebnosti. Međutim, za to su potrebni posebni preduslovi. Proces evropeizacije  će sigurno doprineti novim unutrašnjim rešenjima Srbije.

Srpske elite su  tokom poslednje dve decenije bile  fokusirane na stvaranje  monoetničke, visoko centralizirane države. Naravno, uz njeno teritorijalno proširenje, u čemu nisu uspele.

Aktuelna vlast već tri godine pokušava da smeni pokrajinsku vladu. Uspela je da promeni vladu u Novom Sadu i  da u više opština  preuzme kormilo.  Nedavna rekonstrukcija vojvodjanske vlade koju je inicirala Demokratska stranka, je doprinela tome da se dosadašnja vladajuća koalicija održi. Pitanje je, međutiom, da li će biti u stanju da opstane   do kraja mandata. Zato što je čitav manevar izgledao više kao borba za vlast a manje za ideje.

Demokratska stranka nikada nije ozbiljno prišla pitanju autonomije. Izostao je njen jasan odnos prema njoj.  Odnos  najmoćnijih aktera na političkoj sceni Srbije, pre svega onih u Beogradu,  kada je reč o decentralizaciji i regionalizaciji i uključivanju etničkih manjina u političku zajednicu je gotovo identičan: znači, izrazito protiv uvažavanja  multikulturalnosti i multietničnosti.

Sve dok  Demokratska stranka ne bude iskrena do kraja o tom pitanju neće postati istinska vojvođanska stranka, stanka sa vizijom.

Aktuelna vlast svim sredstvima blokira  dijalog o autonomiji i uz pomoć desničarskih organizacija i grupa gotovo svakodnevno vodi kampanju protiv ideje autonomije. Tako se stalno čuju predlozi o Novom Sadu kao glavnom gradu Srbije, kao i o ukidanju vojvođanskog parlamenta. Svaki autonomaški zahtev se tumači kao “antidržavni i separatistički” akt. Dveri pak ističu da su Pokrajina i njene institucije “rak rana srpske politike i tumor na državno-pravnom sistemu”.

Organizovani napadi i demoliranje pekara po Vojvodini čiji su vlasnici Albanci bili su u funkciji, između ostalog, i diskreditacije pokrajinske vlade.

Vojvodjani očigledno, još nemaju partiju koja odražava njihovo pravo raspoloženje kada je reč o autonomiji. Vredno je pomenuti  da su građani Vojvodine  5. Oktobra prošetali Novim Sadom uprkos svim pretnjama i napadima desničarskih organizacija. Šetnja  za Vojvodinu je ipak uspela. Možda je to nagoveštaj alternative u nastajanju.

Srpske elite još uvek nisu spremne da  evropske vrednosti promovišu i  regionalizacijom Srbije, u skladu sa standardima evropskog regionalizma.

Rekla bih nešto i o identitetu Vojvodine koji je tokom poslednjih dvadeset godina značajno narušen konstatntnim etničkim inžinjeringom. Reč je o kulturnom i moralnom problemu koji nema adeklvatne odgovore ni u Vojvodini. Njene kulturne institucije su pod uticajem Beograda. Osim toga, i sama Srbija se posle ratnih poraza, koje ne priznaje, nalazi u stanju slabosti, neefikasnosti i neuspešnosti. To je veoma ozbiljan problem za čitavu naciju i zahteva ne samo politički pristup. Strategija poricanja se koristi za njegovo  prevazilaženje.

Opšta kriza identitea svakodnevno se očituje kroz falsifikovanje istorijskih činjenica, pozivanjem na pravoslavnu civilizaciju, što je  argument koga i Rusija koristi kada ubeđuje Srbiju da ne treba da bude deo evreintegracvija.

Dakle, nije reč  samo o ustavno-pravnom položaju pokrajine, već o mnogo širem i dubljem poimanju identiteta Vojvodine koji zahteva ozbiljno promišljanje i energiju.

I na kraju,

Mirjana Pajvančić je nedavno u prikazu knjige Jovana Komšića “Vojvodjansko pitanje u procesu srpske tranzicije” istakla, da autor  u svojim zaključnim razmatranjima  posebno naglašava ,,da autonomne Vojvodine kojim slučajem nije bilo, trebalo bi je danas zamisliti i ustavno konsekventnije garantovati, zbog samih Vojvođana pre svega, kao i zbog šansi koje pruža Srbiji za evropeizaciju sopstvenog bića i ponovno rađanje vere u mogućnost politika razuma, takmičenja, saradnje i solidarnosti, kao najviših vrlina državne zajednice”.

Discussion

No comments yet.

Post a Comment

September 2017
M T W T F S S
« Apr    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930  
Get Adobe Flash player